Endoskopsko plasiranje ezofagealnog stenta kao način za rešavanja problema sa gutanjem

Dots

Šta je otežano gutanje i kako se leči?

Otežano gutanje je zabrinjavajući simptomi koji neizostavno zahteva posetu lekaru i dodatno ispitivanje.

Često je uzrok otežanog gutanja organske prirode:

Benigna suženje jednjaka (suženje nastalo zbog oštećenja jednjaka dugotrajnim vraćanjem kiseline, kao posledica ingestije korozivnog sredstva, mehaničke povrede jednjaka)

Tumor u jednjaku ili okolini

Postojanje divertikuluma jednjaka

Uvećana štitasta žlezda ili osteofit vratne kičme.

Uzrok otežanog gutanja može biti i poremećaj funkcije jednjaka.

Šta je ezofagelani stent?

Ezofagealni stent je tubus koji se endoskopski plasira u suženje jednjaka da bi se suženi deo raširio za prolaz hrane i tečnosti.

Plasiranje stenta vrši se u okviru interventne endoskopske procedure, tako što se uz pomoć fleksibilnog endoskopa stent postavi u optimalan položaj.

Zašto se postavlja stent?

Želudačna kila

GERB - Simptomi

U tipične simptome GERB spadaju gorušica (pečenje iza grudne kosti) i regurgitacija (vraćanje nesvarene hrane iz želuca u jednjak i ždrelo bez naprezanja).

Tegobe se pojačavaju posle obilnog i masnog obroka i/ili u ležećem položaju. U atipične simptome GERB spadaju uporni kašalj, upala ždrela, dugotrajna promuklost, I optećenje zubne gleđi.

U 4 koraka saznajte sve

1
2
3
4
Book an appointment
Osnovna informacija O Vešem oboljenju i Kako se postavlja dijagnoza
Come in for your assessment
Šta podrazumeva operativno lečenje i kako se operacija radi
Have surgery
Važne informacije vezane za prijem u bolnicu i operativnog lečenje
Come in for a clinical review
Otpust iz bolnice, saveti za dalje lečenje i dijeta posle operacije

Komplikacije

Ezofagitis

Upala zida jednjaka prouzrokovana hemijskom povredom, delovanjem kiseline i žuči. Upala može varirati od blage do teške sa pojavom ranica (erozija, ulceracija) i suženja u završnom delu jednjaka.

Peptična stenoza/suženje jednjaka

Krajnji stadijum erozivnog ezofagitisa, kod neadekvatno lečene hronične gorušice. Klinička slika – otežano gutanje i vraćanje hrane iz jednjaka.

Barrett-ov jednjak

Stanje u kome cilindrični epitel menja pločastoslojeviti na donjem delu jednjaka usled hroničnog GERB-a.


To je predkancerska lezija; povećana je mogućnost za razvoj adenokarcinoma donjeg dela jednjaka. Važan faktor u nastanku je i vraćanje u jednjak ne samo kiseline već I žuči.
Klinička slika – Često se javlja kod pacijenata sa dugogodišnjim refluksnim tegobama. Kada posle dugog perioda izraženih simptoma GERB, spontano dođe do prestanka simptoma, treba misliti na pojavu Barrett-ovog jednjaka.


Treba imati u vidu da čak 20% pacijenata sa Barrettovim jednjakom nema refluksne tegobe, tako da je praćenje toka bolesti i efekta terapije, samo na osnovu procene subjektivnih simptoma nedovoljno precizno. Sa druge strane, sve više je dokaza da uzimanje IPP ne smanjuje rizik progresije Barrettovog jednjaka u pravcu karcinoma. Pacijenti sa Barrettovim jednjakom treba da budu u programu redovnog praćenja

Kako se postavlja dijagnoza GERB?

Diagnoza

Kontrastno snimanje jednjaka sa barijumskim kontrastom.

Gornja fleksibilna endoskopija (ezofagogastroskopija).

Manometrija – merenje mišićne aktivnosti jednjaka, od većeg značaja kod klizajuće nego para-ezofagealne kile.

24-časovno merenje kiselosti u jednjaku kojim se objektivizuje tip i intenzitet refluksa.

Kako se leči GERB?

Promena životnih navika

Redukcija telesne mase
Podizanje uzglavlja u krevetu
Izbegavanje tesne odeće, pojaseva i kaiševa

Ishrana/dijeta kod GERB-a

Jedan obilan obrok zameniti sa više manjih
Planirati poslednji obrok u toku dana najmanje 3 sata pre odlaska na spavanje
Redukovati unos kafe, čaja i soka od pomorandže i limuna
Iz ishrane isključiti jaja, masnu hranu, čokoladu, pepermint, začine, crni i beli luk, paradajz i krastavac

Ostale mere

Izbegavati alkoholna pića, a posebno veće količine piva
Prekinuti pušenje
Izbegavati lekove koji oštećuju sluznicu (aspirin, NSAIL)
Izbegavati lekove koji smanjuju tonus DES (teofilin, antiholinergici, kalcijumski antagonisti, diazepam, oralni kontraceptivi)

Lekovi

Smanjiti sekreciju želudačne kiseline. Inhibitori protonske pumpe (IPP): Omeprazol 20mg, Lasnoprazol 20mg, Esomeprazol ili Pantoprazol 40mg na dan. Smanjiti tegobe upotrebom antacida (Gaviscon i sl.), zaštititi sluznicu jednjaka (EsoxOne i sl.).


Upotreba lekova koji ubrzavaju peristaltiku i pražnjenje želuca (Metoklopramid, Gastoperidon i sl.), ali samo u slučaju dokazanog usporenog pražnjenja želuca.

U 4 koraka saznajte sve

1
2
3
4
Book an appointment
Osnovna informacija O Vešem oboljenju i Kako se postavlja dijagnoza
Come in for your assessment
Šta podrazumeva operativno lečenje i kako se operacija radi
Have surgery
Važne informacije vezane za prijem u bolnicu i operativnog lečenje
Come in for a clinical review
Otpust iz bolnice, saveti za dalje lečenje i dijeta posle operacije

Operacija GREB-a

Indikacije:

Laparoskopska operacija je alternativa za kontinuirano uzimanje lekova kod pacijenata sa dobrim odgovorom na terapiju IPP.

Kod pacijenata sa perzistentnim tegobama i pored upotrebe lekova u punoj terapijskoj dozi.

Prisutne ekstraezofagelane manifestacije bolesti (hronični kašalj, laringitis…).

Komplikacije

Procedura izbora u lečenu hijatus hernije je laparoskopska repozicija želuca, sužavanje proširenog otvora na dijafragmi kroz koji prolazi jednjak i kreiranje mehanizma protiv vraćanja kiseline u jednjak (fundoplikacija).

Koji je cilj intervencije?

Zašto se postavlja stent?

Stent se koristi u rešavanju problema sa gutanjem prouzrokovanih:

Karcinomom jednjaka i ezofagogastričnog prelaza

Suženjem jednjaka koje je posledica širenja lokalno uznapredovalog tumora pluća ili sredogruđa

Suženjem jednjaka benigne prirode – čira u jednjaku, zračenja…

Ali i u cilju pokrivanja:

fistuloznog otvora između jednjaka i traheje

perforacije jednjaka

dehiscencije hirurške šavne linije/anastomoze

Plasiranje stenta u jednjak može biti privremeno ili trajno rešenje za ishranu.

Šta da očekujete u toku plasiranja stenta?

Endoskopsko plasiranje stenta je procedura koja se radi u analgosedaciji (blaga anestezija) koja Vam omogućava da ne osećate neprijatnost procedure. Prvi deo procedure odnosi se na pregled jednjaka, ali i želuca i dvanaestopalačnog creva, ako je to moguće. Kroz suženje se postavi sajla vodilja, preko koje se uvede stent na nosaču stenta. Kada se postavi u optimalan položaj, stent se oslobodi iz nosača i raširi. Širenjem, stent otvara lumen jednjaka, ali se ujedno i utiskuje i fiksira u suženju u položaju u kome je ostavljen.

Kako da se pripremite za intervenciju?

U razgovoru sa hirurgom dobićete sve potrebne informacije koje su od značaja za pripremu za intervenciju, prijem u bolnicu i samu intervenciju. Te instrukcije uključuju i to da:

Vam je unos hrane I tečnosti na usta dozvoljen do ponoći, noć pre operacije

ne uzimate lekove koji mogu da utiču na zgrušavanje krvi (aspirin, ibuprofen…) sedam dana pre operacije. U slučaju da postoji apsolutna indikacija za uzimanje lekova protiv zgrušavanja krvi, ovi lekovi će Vam pre operacije biti zamenjeni injekcijama koje se daju pod kožu.

U Vašem interesu je da poštujete savete lekara.

Koliko će trajati intervencija?

Postavljanje stenta je procedura koja traje oko 15 minuta.

Koje se komplikacije mogu desiti?

Svaka interventna procedura nosi rizik od komplikacija.

One su u slučaju ugradnje stenta retke. U praksi se može desiti:

Bol u jednjaku posle intervencije, a uzrokovan je širenjem stenta

Krvarenje (obično blagog intenziteta)

Pojava fistuloznog otvora na jednjaku (retka, ali teška komplikacija)

Migracija stenta

Urastanje ili prerastanje stenta tumorom

Gorušica, kod stentova koji prolaze kroz kardiju i ulaze u želudac.

 

Postoji rizik da će se zbog neke od navedenih komplikacija procedura morati da se ponovi, tj. plasira još jedan stent.
Od komplikacije same procedure postavljanja stenta, mnogo veći problem predstavlja osnovno oboljenje zbog koga se stent postavlja i udruženi komorbiditeti.

Da li postoje druge, a podjednako efikasne terapijske mogućnosti

Postavljanje endoskopske ili hirurške gastrostome je alternativa, ali je kvalitet života sa stomom znatno lošiji nego sa stentom.

Da li postoje druge, a podjednako efikasne terapijske mogućnosti

Postoje situacije kada postavljanje stenta nije bezbedno ili moguće. U tom slučaju je enteralni unos potrebno obezbediti hirurškom gastrostomijom ili jejunostomijom.

U 4 koraka saznajte sve

1
2
3
4
Book an appointment
Osnovna informacija O Vešem oboljenju i Kako se postavlja dijagnoza
Come in for your assessment
Šta podrazumeva operativno lečenje i kako se operacija radi
Have surgery
Važne informacije vezane za prijem u bolnicu i operativnog lečenje
Come in for a clinical review
Otpust iz bolnice, saveti za dalje lečenje i dijeta posle operacije

Šta da očekujete posle ugradnje stenta?

Ostaćete u bolnici posle učinjene intervencije. Čim prođe efekat anestezije, možete započeti sa unosom bistre tečnosti na usta u malim gutljajima. Kod standardnog postoperativnog toka, otpust iz bolnice se planira unutar 24 sata od učinjene procedure.

Procena Vašeg stanja u postoperativnom toku vršiće se na osnovu korelacije Vašeg subjektivnog osećaja, kliničke slike, laboratorijskih podataka i podataka dobijenih drugim dijagnostičkim procedurama. Uobičajeno je da se pre otpusta iz bolnice uradi snimanje jednjaka vodotopivim kontrastom i barijumom kako bi se proverila pozicija i raširenost stenta. Stent punu širinu postiže unutar 72 sata od postavljanja.

Na otpustu ćete dobiti informaciju o:

Predlogu terapije, koja neizostavno uključuje

|    lekove koji smanjuju lučenje kiseline u želucu (IPP) s tim da se lek rastvori u 1dl mlake vode umesto da se uzima kao cela tableta

|    injekcije koje se daju protiv zgrušavaja krvi

Savet o načinu života i ishrane

 kada treba preći na kašastu, a potom i čvrstu hranu

|    savet da u toku 6 nedelja nakon operacije ne dižete, niti nosite teret teži od 5% svoje                        telesne mase, kako bi se sprečio nastanak kile na mestu najveće rane

Termin redovnog kontrolnog pregleda

U slučaju uobičajenog postoperativnog toka možete se vratiti normalnim životnim i radnim aktivnostima unutar nekoliko dana posle intervencije.

Ne oklevajte da pozovete Vašeg lekara ukoliko se pojavi neki od sledećih problema:

Povišena telesna temperatura (380C)
Krvarenje
Jeza i drhtavica
Kašalj i otežano disanje
Otežano gutanje koje traje nekoliko dana
Otok i bol u potkolenicama

Na vrh

Treba vam savet?

Tu sam da vam pomognem

Ukoliko imate pitanja ili želite da zakažete pregled možete da pozovete 064 500-4-300 ili danam pošaljete poruku ispod