Rak jednjaka
Sadržaj
Rak jednjaka - simptomi i kako se leči?
Otežano gutanje je najčešći simptom raka jednjaka
Zbog brojnih prednosti, laparoskopska i torakoskopska hirurgije (radikalna totalna minimalno invazivna ezofagektomija) predstavlja metodu izbora u hirurškom lečenju malignih tumora jednjaka.
Postoji nekoliko tipova raka (malignih tumora) jednjaka.
Rak jednjaka - tipovi i uzroci nastanka
Adenokarcinom
Tumor sa najvećim porastom učestalosti u poslednje dve decenije; javlja se 5 puta češće kod muškaraca.
Dovodi se u vezu sa unosom nitrozamina, gastroezofagealnim refluksom (GERB) i Barrett-ovim jednjakom.
Najčešća lokalizacija je donja trećina jednjaka.
Skvamozni karcinoma
Učestalost javljanja u zapadnom svetu je stabilna u poslednje dve decenije; tri puta je veća kod muškaraca.
Dovodi se u vezu sa pušenjem, unosom alkohola i ishranom siromašnom u voću i povrću.
Takođe, pojedine bolesti jednjaka mogu biti povezane sa većom učestalošću ovog tipa karcinoma: dugogodišnja ahalazija, korozivno otećenje jednjaka praćeno suženje jednjaka…
Mogu nastati u bilo kom delu jednjaka.
Rabdomiosarkom
Redak
Gastrointestinalni stromalni tumour (GIST)
Redak
Simptomi raka jednjaka
Otežano gutanje (disfagija) je glavni simptom.
Iznenadna pojava disfagije koja brzo napreduje, posebno posle 45. godine ukazuje na pojavu tomora, dok se ne dokaže suproto. Povraćanje krvi se javlja retko.
Tumori otkriveni u toku rutinskog pregleda ili skrininga, obično su asimptomatski.
Znaci lokalno uznapredovale bolesti
Promuklost je obično znak paralize rekurentnog laringealnog nerva, kašalj i iskašljavanje krvi znak urastanja u dušnik, otok vrata nastaje zbog kompresije gornje šuplje vene.
Znaci metastatse bolesti
Uvećanje limfnih žlezda u vratu, uvećanje jetre uzrokovano metastazama, značajan gubitak u telesnoj masi, prostracija…
Saznajte sve u 4 koraka
Informacija o Vašem oboljenju
Donesite odluku
Prijem u bolnicu
Otpust iz bolnice i dijeta
Ovo je osnovna informacija o Vašem oboljenju i kako se postavlja dijagnoza
Zašto da brigu o vašem zdravlju poverite meni?… Ekspertiza
Važne informacije vezane za prijem u bolnicu, boravak u bolnici i operaciju.. česta pitanja
Otpust iz bolnice, saveti za dalje lečenje i dijeta posle operacije… česta pitanja , blog
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja gornjom fleksibilnom endoskopijom (ezofagogastroskopija) i biopsijom tumora.
Određivanje stadijum bolesti
Endoskopski ultrazvuk se koristi u proceni dubine zahvatanja zida jednjaka.
Skener (CT) vrata, grudnog koša i trbuha sa kotrastom datim u venu i na usta se koristi u proceni dubine zahvatanja zida jednjaka, zahvatanja limfnih žlezda u okolini, prisustva metastaza u jetri i plućima.
Laparoskopska eksploracija je od značaja u proceni prisustva širenja po trbušnoj maramici kod tumora na prelazu jednjaka u želudac.
PET skener može biti od koristi u detekciji početnog metastatskog širenja.
Lečenje raka jednjaka
Većina pacijenata koji imaju raširenu bolest zahteva neku od palijativnih procedura.
Nemogućnost gutanja može biti adekvatno rešena postavljanjem samoširećeg stenta u jednjak i zračenjem. U ovoj fazi bolesti, hirurško lečenje je retko indikovano i svodi se na hirurško postavljanje nutritivne stome (gastrostoma ili jejunostoma). Ukoliko je jednjak prolazan za aparat, alternativa hirurškoj intervenciji je postavljanje perkutane endoskopske gastrostome (PEG)
Hemioterapija i simptomatska terapija.
Lokalizovani karcinom jednjaka (T1 ili 2, N0, M0)
Hirurško lečenje je prva i najbolja terapijska opcija.
Hirurgija. Laparoskopska i torakoskopska radikalna resekcija jednjaka (totalna minimalno invazivna ezofagektomija) i rekonstrukcija želucem.
Lokalno uznapredovali kacrinom želuca (T3 i/ili više ili bilo koja od N+, M0)
Kod najvećeg broja pacijenata sa skvamoznim karcinom lečenje se započinjen hemioterapijom I zračenjem, posle čega se radi radikalna hirurška intervencija (laparoskopska i torakoskopska radikalna resekcija jednjaka I rekonstrukcija želucem). Posle operacije lečenje se nastavlja hemioterapijom. Alternativa ovom pristupu je radikalna hemoradioterapija, bez operacije.
Kod najvećeg broja pacijenata sa adenokarcinom lečenje se započinje hemioterapijom, posle čega se radi radikalna hirurška intervencija (laparoskopska i torakoskopska radikalna resekcija jednjaka i rekonstrukcija želucem). Posle operacije lečenje se nastavlja hemioterapijom.
Saznajte sve u 4 koraka
Informacija o Vašem oboljenju
Donesite odluku
Prijem u bolnicu
Otpust iz bolnice i dijeta
Ovo je osnovna informacija o Vašem oboljenju i kako se postavlja dijagnoza
Zašto da brigu o vašem zdravlju poverite meni?… Ekspertiza
Važne informacije vezane za prijem u bolnicu, boravak u bolnici i operaciju.. česta pitanja
Otpust iz bolnice, saveti za dalje lečenje i dijeta posle operacije… česta pitanja , blog
Operacija raka jednjaka
Indikacije:
Hirurško lečenje raka jednjaka može omogućiti izlečenje jedom broju pacijenata, a značajno produžiti život i rešiti subjektivne tegobe ostalima.
Savremeni koncept lečenja podrazumeva da se operacija radi kao minimalno invazivna hirurška procedura, jer se radi kroz nekoliko malih hirurških rezova, umesto velikih rezova na trbušnom zidu i zidu grudnog koša, koji se prave kod otvorene/klasične operacije.
Šta da očekujete u toku operacije?
Cilj operacije je da:
Hirurško lečenje tumora predstavlja borbu protiv lokalne bolesti. Radikalno hirurško lečenje podrazumeva uklanjanje dela organa koji je zahvaćen tumorom i regionalnih limfnih žlezda.
Kod pacijenata koji imaju lokalizovanu bolest, hirurgija može omogućiti izlečenje.
Kod pacenata sa uznapredovalom fazom bolesti, hirurško lečenje može produžiti život i rešiti subjektivne tegobe.
Da li postoje druge, a podjednako efikasne terapijske mogućnosti?
Kod određenih tipova tumora kombinacija hemioterapije i zračenja takođe može dovesti do izlečenja. Međutim, kod najvećeg broja pacijenata hemioterapija i zračenje se ne koriste u cilju pokušaja izlečenja, već usporavanja rasta i metastaziranja tumora. Hemioterapija i zračenje se mogu koristiti u pripremi za operativno lečenje.
Šta da očekujete u toku operacije?
Operacija se izvodi u opštoj anesteziji i standard lečenja je da se radi kao minimalno invazivna procedura.
Laparoskopska i torakoskopska hirurgija, takođe poznata i kao minimalno invazivna hirurgija, izvodi se kroz hirurške rezove koji se mogu pokriti hanzaplastom. Naziva se i hirurgijom koja se radi kroz ključaonicu i predstavlja savremeni hirurški pristup.
Operacija se u grudnoj i abdominalnoj duplji radi tako što se kamera i dugi i precizni instrumenti (kojima se radi operacija), uvode kroz trbušni zid i zid grudnog koša koristeći male hirurške rezove, obično promera 0.5–1.5 cm.
Limfne žlezde u okolini tumora se takođe standardno uklanjaju i naknadno pregledaju pod mikroskopom. Na osnovu korelacije nalaza u toku operacije i rezultata biopsije određuje se stadijum tumorske bolesti.
Da li će mi biti potrebna hemioterapija pre opereacije?
Kod značajnog broja pacijenata, hemioterapija se primenjuje i pre i posle operacije. U tom slučaju se lečenje počinje primenom 3 do 4 ciklusa hemioterapije (svaki ciklus u proseku traje dve do tri nedelje).
U slučaju da Vam je potrebna hemioterapija pre operacije, Vaš hirurg će Vas uputiti kod onkologa koji će Vam dati više informacija o terapiji i mogućim neželjenim efektima.
Ukoliko niste kandidat za hemioterapiju pre operacije, biće Vam zakazan prijem u bolnicu i operativno lečenje.
Koliko će trajati operacija?
tMIE spada u najveće hirurške intervencije i radi se u grudnom košu i trbuhu; traje u proseku 5 sati.
Koje su prednosti minimalno-invazivnog pristupa?
Prednosti laparoskopske i torakoskopske operacije u odnosu na otvorenu su:
Nekoliko malih ubodnih rana, a ne jedna velika
Manja operativna trauma zbog preciznijeg rada
Smanjeno krvarenje u toku operacije, što smanjuje potrebu za transfuzijom krvi
Brže uspostavljanje crevne funkcije
Smanjen nivo izloženosti infekcijama u toku i posle operacije (manja mogućnost infekcije operativnih rana) i smanjena potreba za uzimanjem antibiotika
Značajno manja upotreba lekova protiv bolova
Skraćeno vreme ležanja u bolnici posle operacije
Mnogo brži oporavak i vraćanje u redovnim životnim i radnim aktivnostima
Manji ožiljci i bolji estetski efekat
Kako da se pripremite za operaciju?
U razgovoru sa hirurgom dobićete sve potrebne informacije koje su od značaja za pripremu za operativno lečenje, prijem u bolnicu i samu operaciju. Te instrukcije uključuju i to da:
Vam je unos hrane I tečnosti na usta dozvoljen do ponoći, noć pre operacije
ne uzimate lekove koji mogu da utiču na zgrušavanje krvi (aspirin, ibuprofen…) sedam dana pre operacije. U slučaju da postoji apsolutna indikacija za uzimanje lekova protiv zgrušavanja krvi, ovi lekovi će Vam pre operacije biti zamenjeni injekcijama koje se daju pod kožu.
U Vašem interesu je da poštujete savete lekara.
Koje se komplikacije mogu desiti?
Laparoskopska i torakoskopska operacija raka jednjaka (tMIE) je minimalno invazivna hirurška procedura, što značajno smanjuje ukupni rizik operativnog lečenja u odnosu na otvorenu/klasičnu hirurgiju.
Međutim, svaka hirurška intervencija nosi rizik od komplikacija. Komplikacije koje se mogu desiti u toku i posle tMIE mogu biti:
Rizik od smrtnog ishoda (manji od 3%)
Krvarenje
Infekcija u grudnom košu i problemi sa disanjem
Infekcija rane
Popuštanje hirurškog šava/anastomoze (kod manje od 5% pacijenata)
Promuklost (kod manje od 1% pacijenata)
Tromboza dubokih vena
Promene navika u ishrani
Osećaj slabosti i hroničnog umora
Verovatnoća komplikacija u toku operacije raka jednjaka je najmanja, kada operaciju radi ekspert za minimalno invazivnu hirurgiju jednjaka.
Saznajte sve u 4 koraka
Informacija o Vašem oboljenju
Donesite odluku
Prijem u bolnicu
Otpust iz bolnice i dijeta
Ovo je osnovna informacija o Vašem oboljenju i kako se postavlja dijagnoza
Zašto da brigu o vašem zdravlju poverite meni?… Ekspertiza
Važne informacije vezane za prijem u bolnicu, boravak u bolnici i operaciju.. česta pitanja
Otpust iz bolnice, saveti za dalje lečenje i dijeta posle operacije… česta pitanja , blog
Oporavak posle operacije
Ostaćete u jedinici intenzivnog lečenja posle učinjene hirurške intervencije
Kod standardnog postoperativnog toka, otpust iz bolnice se planira između šestog i osmog dana posle operacije. Procena Vašeg stanja u postoperativnom toku vršiće se na osnovu korelacije Vašeg subjektivnog osećaja, kliničke slike, laboratorijskih podataka i podataka dobijenih drugim dijagnostičkim procedurama.
Uobičajeno je da se pre otpusta iz bolnice uradi snimanje jednjaka i želuca sa vodotopivim kontrastom i barijumom, posle čega ćete započeti unos bistre tečnosti na usta.
Predlogu terapije, koja neizostavno uključuje:
- lekove koji smanjuju lučenje kiseline u želucu (IPP) s tim da se lek rastvori u 1dl mlake vode umesto da se uzima kao cela tableta
- lekove/injekcije koje se daju protiv zgrušavaja krvi
- probiotik (Probiotik forte), jedna kapsula na dan u toku 3 nedelje nakon operacije, sa tim da se sadržaj kapsule izruči u kašičicu i popije sa malo vode.
Savet o načinu života i ishrane:
- kada treba preći na kašastu, a potom i čvrstu hranu
- savet da u toku 6 nedelja nakon operacije ne dižete, niti nosite teret teži od 5% svoje telesne mase, kako bi se sprečio nastanak kile na mestu najveće rane
Termin redovnog kontrolnog pregleda
U slučaju uobičajenog postoperativnog toka možete se vratiti normalnim životnim i radnim aktivnostima unutar dve ili tri nedelje posle otpusta iz bolnice.
Ne oklevajte da pozovete Vašeg lekara ukoliko se pojavi neki od sledećih simptoma:
Povišena telesna temperatura (38ºC)
Krvarenje
Otok ili bol u trbuhu
Mučnina i povraćanje
Jeza i drhtavica
Kašalj i otežano disanje
Otežano gutanje koje traje nekoliko dana
Pojava sekreta na bilo koju od hirurških rana
Otok i bol u potkolenicama