4 fenotipa gojaznosti - Kako ih prepoznati i lečiti?
- Gladna creva: Osobe u ovoj grupi doživljavaju sitost nakon obroka. Iako se osećaju siti nakon jela, dolazi do ubrzanog pražnjenja želuca, pa ponovo postanu gladni brže nego drugi, što vodi prejedanju između glavnih obroka. Ovaj fenotip ima korist od lekova iz grupe agoniste GLP-1 receptora
- Gladni mozak: Osobe u ovoj kategoriji osećaju nedostatak sitosti tokom obroka, nastavljajući da jedu čak i nakon što su pojeli veliku količinu hrane. To nije posledica realnog osećaja gladi, već nastaje zbog neadekvane percepcije osećaja sitosti. Ovom fenotipu agonisti GLP-1 receptora mogu pomoći, ali ove osobe bi mogle imati veću korist od od drugog tipa lekova, poput fentermin-topiramata (“Qsymia”).
- Emocionalna glad: Ova grupa uključuje osobe koje jedu zbog emocionalnih okidača, poput stresa ili tuge. Mogu se upustiti I u “hedonističko jedenje”, gde je unos hrane više motivisan emocionalnim zadovoljstvom nego fiziološkom glađu. Ove osobe bi mogle imati koristi od bihevioralne terapije, pored farmakoloških tretmana.
- Usporeni metabolizam: Osobe sa ovim fenotipom imaju usporeni metabolizam odnosno ne sagorevaju kalorije efikasno, što doprinosi povećanju telesne mase. Ovaj fenotip bi mogao imati koristi od tretmana koji ciljaju na metaboličke funkcije ili pomažu u poboljšanju potrošnje energije.
Identifikovanjem ovih fenotipova, zdravstveni radnici mogu bolje prilagoditi tretmane gojaznosti, poboljšavajući rezultate u redukciji telesne mase i smanjujući nuspojave terapijskih opcija, a u prvom redu lekova. A zabrinutosti zbog nuspojava lekova za gojaznost ne samo da postoji, već se i povećava, jer se sa protokom vremena korištenja I značajnim povećanjem broja osoba koje ih koriste širom sveta, pojavlju I referišu nova neželjena dejstva ovih lekova. Nuspojave koje u jasno dokazane uključuju gastrointestinalne probleme, pankreatitis, pa čak i smrtne slučajeve povezane sa ovim lekovima.
Veliku opasnost predstavlja I redukcija telesne mase na račun gubitka mišićne mase, a ne masnog tkiva. Dugotrajna upotreba takođe je povezana sa rizikom od ponovnog dobijanja na težini, posebno zbog visokih troškova. Rastuća upotreba lekova za gojaznost naglašava potrebu za preciznom medicinom kako bi se osigurao efikasan, siguran i isplativ tretman.
Prof. dr Miloš Bjelović je ekspert u oblasti hirurgije gornjeg digestivnog trakta (jednjaka i želuca) i hirurgije gojaznosti.
Iskusan hirurg koji poseduje veštinu i znanje potrebno za dobru kliničku procenu i izvođenje širokog dijapazona hirurških procedura u oblasti hirurgije digestivnog trakta, koristeći otvoreni/klasičan i minimalno invazivni pristup.
Lider u oblasti minimalno invazivne hirurgije.
Ostavite odgovor