Operacija je jedno od rešenja za gojaznost, ali su uzroci brojni
Gojaznost je hronična bolest. Zbog nedostatka informacija o ovoj bolesti, ona je u društvu bila poistovećena sa lenjošću i nedostatkom volje da gojazne osobe prihvate promenu životnih navika i zdrave stilove života. Na žalost, to nerazumevanje je često i u populaciji obrazovanih ljudi, baš usled
nedostatka pravih informacija o ovoj hroničnoj bolesti.
Kao i kod drugih hroničnih bolesti, uzroci nastanka gojaznosti su složeni. Mogu biti genetski, psihološki, sociokulturološki ili ekonomski. Razumevanje ovih faktora bi moglo da utiče na promenu pristupa za rešenja za gojaznost, ove kompleksne hronične bolesti, koja pogađa 650 miliona ljudi širom sveta.
U Srbiji, po poslednjim istraživanjima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, više od polovine stanovništa se bori sa gojaznošću, a svako osmo dete je gojazno. Sa druge strane u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKC) postoji Multidisciplinarni centar za lečenje gojaznosti, koji godišnje poseti između 700 i 1.000 pacijenata. Tokom prethodnih 13 godina na ovom odeljenju pregledano je više od 10 000 pacijenata, od kojih oko trećina ostaju kao dugogodišnji pacijenti, a dve trećine ili budu edukovani kako da promenom životnih navika reše problem gojaznosti ili odustaju, jer ne osećaju da su postigli željene rezultate.
Rešenja za gojaznost su moguća samo ako...
Prvi korak koji bi morao da se napravi pre spominjanja rešenja za gojaznost i smanjivanja broja ljudi koji se bore sa gojaznošću bi bio definisanje osnovnih uzroka nastanka bolesti, kao i pronalaženje odgovarajućeg tretmana. Ukoliko se bolest olako shvati, generalizuje i pojednostavi, njeno lečenje može biti znatno otežano. Zato u društvu moramo podići svest o postojanju ovog problema, pružajući informacije i edukujući širu populaciju.
Koji su uzroci gojaznosti?
- Biološka predispozicija: Ljudsko telo ima ugrađene mehanizme da se zaštiti od gladovanja – to može otežati održavanje gubitka težine. Dodatno gojaznost može imati biološku predispoziciju, pa faktori kao što su hormoni inasleđe mogu u većoj meri da utiču na metabolizam.
- Hrana: Navike u ishrani igraju značajnu ulogu u gojaznosti, pri čemu konzumacija kalorične, prerađene hrane sa visokim sadržajem šećera, masti i soli doprinosi povećanju telesne težine tokom vremena.
- Genetski rizik: Genetski faktori mogu da uticu na metabolizam, regulaciju apetita i skladištenje masti.
- Pristupačnost zdravstvenoj zaštiti: Nedovoljna pristupačnost zdravstvenim ustanovama i uslugama ili njihov nedostatak, uključujući preventivnu negu, savetovanje o ishrani i opcijama lečenja gojaznosti, mogu uticati na sposobnost pojedinca da efikasno upravlja svojom težinom.
- Životni događaji: Značajni životni događaji kao što su traume, stres ili velike promene u načinu života mogu izazvati promenu ponašanja poput prejedanja ili neaktivnog načina života, što uzrokuje gojaznost I poteškoće u kontrolisanju telesne težine.
- Uticaj masovnih medija i marketinga: Oglašavanje i marketinške taktike koje promovišu nezdravu hranu i piće mogu uticati na izbor potrošača. Na ovaj način, moze doci do prekomerne potrošnje proizvoda bogatih kalorijama i doprineti da se razvije gojaznost.
- Mentalno zdravlje: Stanja mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost ili emocionalni poremećaji, mogu da uticu na gojaznosti, jer imaju veliki uticaj na ishranu, nivo fizičke aktivnosti i celokupnu brigu o sebi.
- Spavanje: Neadekvatan san ili loš kvalitet sna mogu poremetiti regulaciju hormona vezanih za apetit i metabolizam, što može dovesti do povećanja telesne težine ili poteškoća u upravljanju težinom.
- Usađene predrasude: Društvena stigma i diskriminacija osoba sa gojaznošću mogu uticati na samopoštovanje, mentalno zdravlje i pristup okruženju gde osoba moze da ima podršku za promenu načina života, stvarajući prepreke za efikasno upravljanje težinom.
Prof. dr Miloš Bjelović je ekspert u oblasti hirurgije gornjeg digestivnog trakta (jednjaka i želuca) i hirurgije gojaznosti.
Iskusan hirurg koji poseduje veštinu i znanje potrebno za dobru kliničku procenu i izvođenje širokog dijapazona hirurških procedura u oblasti hirurgije digestivnog trakta, koristeći otvoreni/klasičan i minimalno invazivni pristup.
Lider u oblasti minimalno invazivne hirurgije.
Ostavite odgovor