Osetio sam potrebu da napišem članak, jer kada je u pitanju operacija gojaznosti, jedna od najčešćih ključnih reči na Google pretraživaču je cena operacije.

Interesovanje za ovu operaciju, kao i broj izvedehih operacija je sve veći, jer je postalo jasno da je gojaznost bolest, definisana i u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB) I praćena brojnim udruženim bolestima i kod neoperisanih pacijenata značajno umanjuje kvalitet života i skraćuje prosečan životni vek. Hirurško lečenje je trenutno najbolja terapijska opcija koja omogućava kontrolu ove bolesti. Endoskopske terapijske procedure su efikasnije od lekova, ali dokazano manje efikasne od operacije.

Odnos troškova i ukupne koristi (benefit) –

Unazad dve decenije, broj operacije urađenih u cilju lečenja gojaznosti u svetu je povećan 10 puta, a učestalost komplikacija je, u istom periodu, smanjena 100 puta. Danas se u ozbiljnim centrima koji se bave ovom vrstom hirurgije smrtnost nakon operacije svela na 1 na 1000 operisanih pacijenata i to kod pacijenata koji pored gojaznosti imaju i druga udružena oboljenja koja i inače ugrožavaju život pacijenta i predstavljaju dodatni ozbiljan rizik za operaciju.

Međutim, ovo je statistika samo u slučaju da operaciju radi iskusan hirurg u ozbiljnom centru koji se bavi ovom vrstom hirurgije. Kada operaciju radi hirurg bez dovoljno iskustva u hirurgiji gornjeg digestivnog trakta i hirurškom lečenju gojaznosti, verovatnoća komplikacija se povećava i do 20 puta. Onaj ko ne zna da predupredi i prepozna komplikaciju, ne može ni adekvatno da je reši. Hirurg koji se ozbiljno bavi lečenjem gojaznosti mora da ima iskustvo u dijagnostici i lečenju komplikacija hirurgije jednjaka i želuca, da radi dijagnostičku i terapijsku endoskopiju, u slučaju potrebe postavi stent i laparoskopki ili ako je to neophodno otvoreno reši nastali problem.

Odnos troškova i efekata

Iskusan hirurg nije nedvosmisleno onaj koji se najviše reklamira na internetu. Onaj koji to nije, kao po pravilu, put do pacijenta ne traži kroz iskustvo i znanje, posvećenost i istrajnost, već reklamu i nižu cenu operacije.

Pre nekoliko godina je na pregled i operaciju došao sa ocem mlad čovek našeg porekla, koji živi i radi u inostranstvu. Došao je po preporuci, ali vidno zabrinut jer „ja ne postojim na mapi hirurga koji rade operacije gojaznosti u Srbiji“. To je značilo da me nema na intenetu. U njegovom sistemu vrednosti to što sam pionir te hirurgije u Srbiji i regionu, šef hirurške ekipe Centra za lečenje gojaznosti KCS u Beogradu, član radne grupe RFZO za uvođenje laparoskopske i barijatrijske hirurgije u RS i član komiteta za komunikaciju Međunarodnog udruženja za lečenje gojaznosti, član komiteta za edukaciju i trening Evropskog udruženja endoskposkih hirurga i predsednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije, njemu nije bilo relevantno. Ali, način na koji pacijenti nalaze lekare se u eri digitalne revolucije menja, a opstaju samo oni koji su spremni da se prilagode promeni.

Ozbiljna hirurška intervencija mora da se radi u bolnici koja može da pruži logistiku sveukupnom lečenju, a ne samo operaciji. Komplikacije su sastavni deo hirurškog rada, treba ih prepoznati i adekvatno rešiti. Bezbednost pacijenata je u prvom planu. Manje ulaganje u opremu i potrošni materijal, nekada može da omogući da cena operacije bude manja.

Kod gojaznih pacijenata, komplikacije koje mogu da se dese u postoperativnom toku dijagnostikuju se skenerom (MDCT pregled). Raditi operaciju u bolnici koja nema skener, nije bezbedno. Takođe, tehničko ograničenje kod najveći broj skenera je masa pacijenta veća od 200kg, bilo da zbog obima struka pacijenti ne mogu da prođu kroz mašinu ili češće zbog toga što je nosivost stola aparata ograničena na maksimalno 200kg. Raditi operaciju pacijenatima preko 200kg često nije tehnički problem, ali je to neodgovorno, jer ne postoji mogućnost da se adekvatno prate posle učinjene operacije. Odgovornost za zdravlje i života pacijenata je jedan od osnovnih ishodnih ciljeva sistema zdravstvene zaštite i svakog pružaoca usluga u sistemu.

Pored materijalnih resursa, važni su i ljudski, odnosno stručni resursi bolnice. Pored hirurga, više kategorija lekara i drugih medicinskih radnika je uključeno u lečenje, koji su na raspolaganju 24h, 7 dana u nedelji, za operisane pacijente. Kao po pravilu gojazni pacijenti, u značajnom broju, imaju udružena oboljenja koja moraju pre operacije da budu adekvatno sagledana i stabilizovana. Pored hirurških komplikacija, gojazne pacijente posle operacije vrebaju i nehirurške komplikacije koje podjednako predstavljaju izazov i moraju se na vreme dijagnostikovati i lečiti.

Tip potrošnog materijala koji se koristi u toku operacije takođe determiniše cenu, ali i bezbednost lečenja. Potrošni hirurški materijal može biti različitog kvaliteta. Jeftiniji potrošni materijal značajno smanjuje cenu operacije, ali njegova upotreba ne mora biti u najboljem interesu pacijenta.

Priprema za operaciju je važna

Pre operacija potrebna je prema od strane interniste/endokrinologa. U ozbiljnim kućama koje se bave lečenjem gojaznosti priprema se sprovodi u specijalizovanom Centru za lečenje gojaznosti.

Pre operacije gojaznosti, neophodno je uraditi endoskopski pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva (gastroskopija), jer on pomaže da odredimo tip planirane operacije.

Važno je konsultaciju hirurga obaviti na vreme, jer se savetuje da se pre operacije najmanje dve nedelje sprovodi specifična dijeta koja ima za cilj smanjenje veličine jetre. Gojazni pacijenti imaju masnu i voluminoznu jetru koja tehnički otežava hirurški rad, a to može da produži trajanje operacije i učini je manje bezbednom. Smanjenje veličine jetre dijetom tehnički olakšava izvođenje operacije i čini je bezbednijom, što je u najboljem interesu pacijenta.

Ulazak lekara na mala vrata u lečenje gojaznosti

Gastrični balon je terapijska opcija za pacijete sa indeksom telesne mase ispod 35 i nije alternativa za hirurško lečenje. Ugradnja balona u želudac je tipičan primer ulaska u lečenje gojaznosti na mala vrata, lekara koji nisu obučeni da urade opsežniji zahvat (operaciju) i pruže adekvatnu terapijsku opciju. Jedan od aduta zagovaranje lečenja gojaznosti balonom je da je to reverzibilna procedura i da je  cena postavljaja balon manja od cene operacije. Međutim, gojaznost je hronična bolest, a efikasnost balona u lečenju gojaznosti je začajno manja od hirurgije.

Unazad nekoliko godina FDA je izdala nekoliko upozorenja o nepovoljnom odnosu trškova i efekata lečenja gojaznosti balonom. I pored toga i u svetu i kod nas postavljanje balona u želudac se i dalje reklamira  i izvodi, kako kod pacijenata kojima može biti od koristi, tako  i onima kojima nije namenjen i kojima ne koristi.

Ako od celog spektra operacija hirurg radi samo jednu operaciju, najčešće sužavanje želuca, takođe je ulazak u ozbiljno polje hirurgije na mala vrata. Hirurg koji radi operaciju gojaznosti, mora da zna da radi i sužavanje i bajpas, jer se neke od komplikacija sužavanja želuca rešavaju bajpasom.

Takođe, postoje situacije u kojima sužavanje želuca jednostavno nije dobra opcija, kao što su pacijenti sa gorušicom ili dijafragmalnom tj. želudačnom kilom. Kod tih pacijenata sužavanje želuca obično pogorša gorušicu. Za njih bajpas prestavlja proceduru izbora kojom se rešava i gojaznost i gorušica. Ako hirurg nema iskustvo sa bajpasom ili ga ne radi, ne može ga ni ponuditi kao terapijsku opciju.

Izbor tipa operacije u lečenju gojaznosti ne treba da bude isključivo stvar slobodnog izbora pacijenta i ne donosi se na osnovu saveta sa interneta

U sveukupnoj raspodeli, najmanje trećina pacijenata koja dođe kod lekara nema definisan stav o tome šta je najbolja terapijska opcija, već traži pomoć u donošenju odluke od strane lekara kome bezuslovno veruje. Takođe, postoji pacijenti koji su došli do lekara sa formiralim stavom o tome kako bi hteli da se leče, a koji nije u njihovom najboljem interesu. Stav se kao po pravilu formira na osnovu informacija sa interneta i u razgovoru sa pacijentima ili prijateljima koji savete daju bez neophodnog medicinskog znanja. Takođe, jedan od važnih opredeljujućih faktora je i cena lečenja. Uloga lekara je da pacijenta potpuno informiše i da mu predoči koja terapijska opcija je u njegovom najbojlem interesu.

Treba imati na umu da i u lekarskoj struci, na donošenje važnih odluka u lečenju pacijenata može postojati ne-klinički(medicinski) uticaj. Lični stav lekara formira se na osnovu medicinskih informacija kojima raspolaže (koje često nisu adekvatne ili savremene), ali i sopstvenih mogućnosti, ličnog iskustva, ličnog I stručnog interesa i drugih faktora koji nisu eksplicitno povezani sa najboljim interesom pacijenta.

Dvosekli mač jefitnijeg lečnja u inostranstvu

Operacija gojaznosti u inostranstvu veoma često podrazumeva paket usluga čija je ukupna cena konkurentna lokalnim cenama. Pre odluke da se upustite u avanturu, raspitajte se kako se zove hirurg koji će Vas operisati, kakve su njegove kompetencije, znanje i iskustvo. Operaciju ne radi ni zemlja, ni bolnica, već doktor tj. hirurg. Postoje brojna pitanja, koja često ostaju bez odgovora. Šta se dešava u slučaju komplikacije? Ko je dijagnostkuje, ko komplikaciju rešava i ko pokriva troškove lečenja? Kome se pacijent tačno obraća u slučaju problema i koliko je ta osoba kompetentna i u mogućnosti da pomogne? Neke od komplikacija mogu biti i životno ugrožavajuće.

Za jedan broj pacijenata, hirurško lečnje gojaznosti pokriva RFZO

RFZO za jedan broj pacijenata obezbeđuje sredstva za operaciju gojaznosti u državnim bolnicama. Nema ni jednog zdravstvenog sistema u svetu koji može ponuditi besplatno hirurško lečenje svim gojaznim pacijentima. U Republici Srbiji operacije gojaznoti se rade u KCS u Beogradu, u Novom Sad/Kamenici, KC Niš, a postoje najave da će se raditi i u drugim hirurškim ustanovama u RS. Ako je cena operacije u privatnim Ustanovama problem, bolje je pomoć potražiti u državnim Ustanovama nego oko cene praviti kompromis na račun kvaliteta i bezbednosti lečenja.

U zaključku, operacija gojaznosti je ozbiljna hirurška intervencija. Rizik komplikacija je mali ako operaciju radi iskusan hirurg, koji je uradio veliki broj tih operacija, koji može da komplikaciju prepozna i da je adekvatno. Za to su potrebne godine iskustva, ali i podrška ozbiljnog sistema, tj. bolnice kadrovski i tehnički opremljene za ovu vrstu hirurgije.

Nemojte da vas u odluci vodi samo cena.