Gojaznost je u Srbiji sve veći problem
Po zvaničnim statističkim podacima, svako peto dete i više od polovine odraslih u Srbiji imaju višak kilograma
U našoj zemlji svako peto dete ima višak kilograma, a kod odraslih taj broj dostiže čak 60 odsto. To je prema novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je proučavala gojaznost širom Evrope.
Oko 59 odsto odraslih u Evropi ima prekomernu težinu ili gojaznost, kaže nova studija SZO. Među decom obaveznog školskog uzrasta, skoro svako treće je gojazno. Pored toga, prema anketi, brojke nastavljaju da “eskaliraju”.
„Alarmantni rezultati“, rekao je Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu. „Potrebna je hitna akcija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou”.
Prema ovom Evropskom regionalnom izveštaju o gojaznosti SZO, postoji jasna razlika između odraslih muškaraca i žena. Na primer, 63 odsto evropskih muškaraca je gojazno u poređenju sa 54 odsto žena. Kod dece školskog uzrasta razlika između dečaka (29 odsto) i devojčica (27 odsto) je manja.
Većina gojaznih i gojaznih ljudi živi u Evropi u Izraelu, Malti i Turskoj. U stvari, prevalencija gojaznosti u Evropi je veća nego u bilo kom drugom delu sveta. Samo u Americi su stope gojaznosti još veće, navodi se u izveštaju.
U Srbiji je 2013. godine bilo 40,4 odsto normalno uhranjenog stanovništva, više od polovine – 56,3 odsto bilo je prekomerno uhranjeno, 35,1 odsto predgojazno, a 21,2 odsto gojazno. Trenutna situacija je još nepovoljnija.
Veći rizik od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma
Gojaznost je povezana sa nizom drugih bolesti. Na primer, gojazne osobe imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, respiratornih bolesti, ali i raka.
„Svake godine se u Evropi dijagnostikuje oko 200.000 novih karcinoma zbog gojaznosti“, rekao je Kremlj Vikramasinghe, iz Kancelarije SZO za nezarazne bolesti. Očekuje se da će se ova cifra samo povećati u narednim godinama.
Štaviše, gojaznost nije samo glavni faktor rizika za rak, već vodi i manje efikasnom tretmanu protiv bolesti. „Ako želimo da pobedimo rak, moramo da se pozabavimo gojaznošću“, rekao je Kluge. Pored toga, gojazni ljudi takođe imaju veći rizik od hospitalizacije ili čak smrti od korona infekcije.
Prekomerna težina i gojaznost su jedan od vodećih uzroka smrti u Evropi, sa procenjenim brojem od 1,2 miliona smrtnih slučajeva svake godine. To odgovara 13 odsto ukupnog mortaliteta.
Uzrok porasta stope gojaznosti
Uzroci gojaznosti su složeniji od samo nezdrave ishrane i nedostatka vežbanja, navodi se u izveštaju. Na primer, pisalo je da su „faktori životne sredine jedinstveni za život u visoko digitalizovanim društvima Evrope takođe uzrok gojaznosti“, kao što je i marketing nezdrave hrane deci.
Takođe se navodi da je pandemija ostavila traga na rastućoj stopi gojaznosti među decom i adolescentima. Ovo se može objasniti nedostatkom vežbanja i promenama u ishrani tokom izolacije.
Nijedna država u Evropi nije na dobrom putu da ispuni cilj SZO o okončanju bolesti do 2025. godine. Dakle, potrebno je još mnogo rada da se uhvati u koštac sa gojaznošću i prekomernom težinom.
Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih
Vlada Republike Srbije je u februara 2018. usvojila Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih. Preventivni pravci delovanja usmereni su na promociju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, ali i unapređenje usluga zdravstvene zaštite. Poslednje se odnosi na unapređenje edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, unapređenje zdravstveno vaspitnog rada u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevencija i lečenje prekomerne uhranjenosti i gojaznosti kod dece, odraslih i starijih.
Lečenje gojaznosti
Terapijske opcije, koje stoje na raspolaganju u lečenju gojaznosti su lekovi, endoskopske metode i hirurško lečenje. Trenutno raspoloživi lekovi omogućavaju redukciju telesne mase u manjoj meri i time većina pacijenata koji imaju ozbiljan proglem sa gojaznošću nije zadovoljan. U bliskoj budućnosti će i u Srbiji biti dostupni i suvremeni lekovi koji omogućavaju i značajniju redukciju telesne mase.
Efekat endoskopskih procedura u lečenju gojaznosti, uključujući I gastrični balon, bolji je od trenutno dostupnih lekova, ali I značajno lošiji od hirurškog lečenja.
Hirurško lečenje gojaznosti
Hirurško lečenje gojaznosti je jedina terapijska opcija koja omogućava da pacijent značajno smanji I održi smanjenu telesnu masu kroz duži rok. Hirurško lečenje pozitivno utiče I na kontrolu udruženih zdravstvenih problema kao što su dijabetes I drugi metabolički problemi, torušicu, srčani problem I drugo. Zbog toga je prosečan život gojaznih pacijenata koji su operisani značajno duži od gojaznih koji nisu podvrgnuti hirurškoj intervenciji. Naravno, barijatrijska hirurgija nije mala intervencija, a operaciju mora obaviti kvalifikovan i iskusan hirurg.
U poslednje dve decenije, broj operacija koje su širom sveta urađene u lečenju gojaznosti povećan je 10 puta. U istom period značajno je povečana I sugrnost, pa je učestalost komplikacija smanjena čak 100 puta. Poslednjih godina i u Srbiji je značajno povećan broj operacija koje se rade u lečenju gojaznosti.
Ostavite odgovor