Šta je GERB i kako se manifestuje?
Definicija i učestalost GERB
Po definiciji Američkog udruženja gastroenterologa iz 2005 godine gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB) čine simptomi i/ili epitelno oštećenje sluznice jednjaka, prouzrokovani patološkim refluksom želudačnog sadržaja u jednjak.
Međutim, danas se zna da u širokom spektru GERB, značajno mesto zauzimaju ekstraezofagealne manifestacije i komplikacije bolesti. Konsenzusom iz Montreala 2006 godine, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je definisana kao stanje koje nastaje kada refluks želudačnog sadržaja prouzrokuje pojavu zabrinjavajućih subjektivnih simptoma ili komplikacije bolesti. Većina pacijenata pod zabrinjavajućim simptomima podrazumeva tegobe blagog intenziteta koje se javljaju 2 i više dana u toku nedelje, kao i tegobe umerenog ili jakog intenziteta koje su prisutne jedan ili više dana nedeljno.
Po podacima jedne od najcitiranijih epidemioloških studija, gorušicu kao kardinalni simptom GERB, ima 7% Amerikanaca bar jednom u toku dana, 20% bar jednom nedeljno i 44% (preko 60 miliona Amerikanaca) bar jednom mesečno. Najveći broj pacijenata ima povremeno blage tegobe zbog kojih se ne javlja lekaru, već samoinicijativno uzima antacide ili druge lekove i pomoćna lekovita sredstva. Značajan broj ima česte, intenzivnije tegobe i traži pomoć lekara. To je kategorija pacijenata koja treba da se leči u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Manje od 10% pacijenata sa GERB ima izražene tegobe ili komplikacije bolesti i zahteva lečenje koje treba da sprovodi specijalista gastroenterolog ili hirurg. Na žalost, čak 20% pacijenata sa invazivnim adenokarcinomom distalnog jednjaka (Barrett-ov karcinom) nikada nije imalo refluksne tegobe.
Pre tri decenije su tipični refluksni simptomi pripisivani herniji hijatusa jednjaka. Međutim, nemaju svi pacijenti sa hernijom hijatusa jednjaka refluks, niti svi koji imaju refluks imaju hijatus herniju. Pre dve decenije refluksni simptomi su definisani kao erozivni ezofagitis. Međutim, samo polovina pacijenata sa GERB ima erozivni ezofagitis, dok ostali imaju neerozivnu refluksnu bolest. Danas se zna da je to složeni entitet koji je definisan akronimom GERB što je skraćenica od GASTROEZOFAGEALNA REFLUKSNA BOLEST.
Spektar GERB
Klinička slika GERB može biti raznolika, ali se grubo može svrstati u dve kategorije: sa ezofagealnim manifestacijama i ekstraezofagealnim manifestacijama. Ove dve kategorije (sindroma), sa svim manifestacijama koje u okviru njih mogu da se jave, čine klinički spektar GERB (Slika 1.).
Tipični simptomi su gorušica i regurgitacija. Manje od polovine pacijenata sa tipičnim simptomima ima erozivni ezofagitis.
Svi ostali imaju neerozivnu refluksnu bolest. Ni učestalost, ni intenzitet tegoba nisu dobar prediktor prisustva epitelnih lezija (ezofagitisa). Neerozivna refluksna bolest ne predstavlja blagu formu GERB, već entitet koji ima nešto drugačiji patofiziološki mehanizam generisanja tegoba, ali istu kliničku prezentaciju i tok bolesti kao erozivni ezofagitis.
Osim bola sličnog anginoznom, ostale atipične manifestacije GERB su ekstraezofagealne i nastaju usled oštećenja susednih organa patološkim refluksom želudačnog sadržaja. Tako, refluks može da se manifestuje prolongiranom promuklošću koja je posledica refluksom uzrokovanog oštećenja larinksa. Hronična aspiracija kiselog želudačnog sadržaja može uzrokovati protrahovani kašalj, sličan astmatičnom.
Poseban entitet u širokom spektru GERB čine komplikacije. Među najčešće se ubrajaju ulceracije jednjaka, peptična stenoza i Barrett-ova metaplazija. Najteža ezofagealna komplikacija je adenokarcinom distalnog jednjaka. Retke ekstraezofagealne komplikacije su karcinom larinksa i fibroza pluća.
Zašto nastaje GERB?
Ezofagogastrični prelaz nije savršena antirefluksna barijera (Slika 2.). Gastroezofagealni refluks je fiziološka pojava kod zdravih osoba. Pokazuje individualne varijacije, ali ne uzrokuje značajne subjektivne tegobe, niti epitelno oštećenje sluznice jednjaka. Refluksna bolest nastaje kada zbog produženog kontakta kiselog sadržaja i sluznice jednjaka ili oslabljene lokalne odbrane sluznice distalnog jednjaka, refluks izazove subjektivne tegobe ili epitelno oštećenje. Patofiziologija GERB je složena i zavisi od genotipa, načina života, ishrane i anatomskih varijacija. Ona je hormonski i neurogeno zavisna.
Da li je GERB posledica motornog poremećaja ili oštećenja sluznice jednjaka želudačnom kiselinom? Želudačna kiselina je glavna noksa. Vodonikov jon, u kiselom želudačnom sadržaju, odgovoran je za simptome i epitelno oštećenje. Međutim, sekrecija kiseline je normalna kod najvećeg broja pacijenata sa GERB. Razlog prolongiranog kontakta kiselog želudačnog sadržaja i sluznice jednjaka je neadekvatna funkcija donjeg ezofagealnog sfinktera (DES).
Tako, iako glavnu noksu u GERB predstavlja želudačna kiselina, primarni etiološki faktor predstavljaju motorni poremećaj DES i jednjaka. Većina se slaže da je tranzitorna relaksacija donjeg ezofagealnog sfinktera najznačajniji motorni poremećaj koji favorizuje patološki refluks kiseline preko ezofagogastričnog prelaza. Međutim, u složenu patofiziologiju GERB mogu biti uključeni i drugi motorni poremećaji, kao što su hipotenzivni ili nekompetentan donji ezofagealni sfinkter, anatomska disrupcija ezofagogastričnog spoja kod hernije hijatusa jednjaka itd.
Comments
-
-
Miloš Bjelović
Postovana Vesna
Tel za kontakt je 064/500-4-300
Mozete se javiti kada Vam odgovara ili zakazati pregled u Euromedik bolnici u Visegradskoj 20.
S postovanjem,
Milos Bjelovic
-
Vesna Ristić
Vaš sam pacijent i preporučili ste mi operaciju samo treba još da se dogovorimo zbog korone u Euromedic. Jedva čekam. Hvala.