Gojaznost je bolest koje se javlja u svim starosnim i socijalnim kategorijama
Iako je bolest povezana sa ekonomskim, socijalnim, kulturološkim i genetskim faktorima, to je u suštini energetski disbalans, koji će se razviti uvek kada unos hranljivih materija prevazilazi potrošnju, bez obzira na prisustvo ili odsustvo faktora rizika.
Mnogobrojni faktori sredine utiču na pojavu epidemije gojaznosti, kao što je skraćenje sna koji je delimično zamenjen sedenjem ispred ekrana televizora ili monitora kompjutera, kontrolisana temperatura sredine koja smanjuje potrebu za trošenjem energije za zagrevanje tela, rasprostranjena primena antibiotika u agrikulturi i proizvodnji mesa u cilju bržeg rasta životinja, što hranu čini lakše dostupnom.
Sedeći stil života smanjuje energetsku potrošnju, a povećani energetski unos povećava deponovanje energije. Osobe nižeg stepena obrazovanja i nižeg socioekonomskog nivoa su sklonije razvijanju sedećeg načina života. Sedenje više od 6 sati dnevno ispred televizorskih ekrana je čvrsto povezana sa centralnom, abdominalnom gojaznošću.
Šta još doprinosi gojaznosti?
Osim prekomernog unosa hrane i nedovoljne fizičke aktivnosti i brojni drugi faktori mogu doprineti nastanku gojaznosti. Endokrini i metabolički poremećaji mogu biti i uzrok, kao što je hiperkorticizam ali i posledica gojaznosti, kao što je dijabetes tipa 2. Primena nekih lekova takođe doprinosi nastanku bolesti (glikokortikoidi, oralna kontraceptivna sredstva, antihistaminici, antikonvulzivni lekovi, triciklični antidepresivi, antipsihotici, insulin, derivati sulfonil ureje i drugo).
Gojaznost kao zdravstveni i javnozdravstveni problem
Smatra se da je trenutno u razvijenim zemljama sveta oko 30% stanovništva gojazno, sa trendom porasta broja gojaznih. Do 2030. godine se predviđa oko 40% gojaznog stanovništva, a kada je u pitanju ekstremna, morbidna gojaznost, taj broj je oko 250 miliona, odnosno preko 7% svetske populacije.
Sa 325.000 smrtnih slučajeva godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gojaznost zauzima drugo mesto na listi vodećih uzročnika smrti, odmah iza pušenja. Posebno zabrinjava činjenica da je sve veći broj gojazne dece i adolescenata (oko 11%), a 60 do 80 procenata njih će postati gojazni odrasli ljudi. Poseban aspekt gojaznosti, od značaja za hirurge, anesteziologe i same pacijente, je hirurško lečenje gojaznih u ne-barijatrijskoj hirurgiji, naročito ako su u pitanju hitne hirurške intervencije.
Gojazni pacijenti su u većem riziku od pojave različitih perioperativnih komplikacija. Mortalitet je, u zavisnosti od vrste hirurške intervencije, znatno veći kod gojaznih nego kod normalno uhranjenih pacijenata. U hirurgiji gastrointestinalnog trakta perioperativni mortalitet gojaznih je tri puta veći nego normalno uhranjenih (u odnosu 6,6% naspram 2,6%), dok je u nekim granama hirurgije procenat mortaliteta gojaznih i do deset puta veći.
Gojaznost povećava rizikom od hroničnih oboljenja i prerane smrti
Prekomerno povećanje masne mase tela je udruženo s kraćim životnim vekom, dijabetesom tipa 2, hipertenzijom, malignim bolestima, sterilitetom, kardiovaskularnim oboljenjima i bolestima lokomotornog sistema.
Gojaznost, uz nezdrave navike u ishrani i fizičku nekativnost visoko su pozicionirani na listi vodećih uzroka smrti koji se mogu sprečiti.
Podaci Svetske zdravestvene organizacije (World Health Organization (WHO)) o vodećim uzrocima smrti koje se mogu sprečiti
Uzrok | Smrtnih ishoda na milion stanovnika godišnje |
Hipertenzije | 7.8 |
Pušenje | 5.0 |
Visok holesterol | 3.9 |
Pothranjenost | 3.8 |
Polno prenosive bolesti | 3.0 |
Nezdrave navike u ishrani | 2.8 |
Gojaznost | 2.5 |
Fizička neaktivnost | 2.0 |
Konzumacija alkohola | 1.9 |
Zagađenje vazduha | 1.8 |
Prof. dr. Miloš Bjelović je ekspert u oblasti hirurgije gornjeg digestivnog trakta (jednjaka i želuca) i hirurgije gojaznosti.
Iskusan hirurg koji poseduje veštinu i znanje potrebno za dobru kliničku procenu i izvođenje širokog dijapazona hirurških procedura u oblasti hirurgije digestivnog trakta, koristeći otvoreni/klasičan i minimalno invazivni pristup.
Lider u oblasti minimalno invazivne hirurgije.
Ostavite odgovor