Informacija značajne za bolničko lečenje i dijete posle operacija

Sestra na odeljenju će Vas obavestiti koji je to trenutak da pođete u operacionu salu. Pre polaska u operacionu salu ćete pidžamu zameniti posebnim mantilom koji se vezuje pozadi. Sestra će Vam pomoći da navučete elastične čarape. U koliko do sale idete peške ili u sedećim kolicima, na nogama treba a imate papuče. U slučaju da Vam je hladno, preko mantila koji se oblači pred salu, možete ogrnuti bade mantil.  Lekar ili sestra će Vas otpratiti do operacione sale. Osoblje u operacionoj sali nosi plave hirurške uniforme, hirurške kape i maske. Zbog toga svi slično izgledaju, ali ćete Vi verovatno uspeti da prepoznate Vašeg anesteziologa i hirurga.

Sledeći korak je da prvo sednete, a potom i legnete na operacioni sto. Sto je podesive visine, tako da se može prilagoditi Vašim potrebama. Uži je od bolničkog kreveta i može Vam se učiniti da je tvrd i hladan.

Još jednom će biti proverena sva potrebna tehnička i medicinska dokumentacija. Pošto se operacija radi u opštoj anesteziji zamoliće Vas da skinućete sva pomagala (naočare, slušni aparat, protezu…) i predate ih sestri da ih odloži.

Da bi anesteziolog mogao da prati Vaše vitalne funkcije, pre početka operacije mora da Vas se postavi:

• Nekoliko elektroda koje prate EKG; elektode se dizajnirane kao nalepnice koja se zalepe za kožu na grudnom košu
• Manžetnu za merenje krvnog pritiska. Ona će biti obmotana oko Vaše nadlaktice; dok se meri pritisak ona se naizmenično naduvava i izduvava
• Pulsni oksimetar, koji će Vam kao štipaljka biti navučen na prst šake; meri sadržaj kiseonika u krvi. Da bi radio valjano, pre operacije treba da skinete lak ili nadogradnju sa noktiju.

Prva situacija koja Vam može načiniti fizičku nelagodnost je plasiranje braunile u venu na nadlanici, podlaktici ili u lakatnoj jami. Plasiranje braunile je neprijatno koliko i vađenje krvi. Braunila se u toku operacija i potom koristi kao put za intravensko davanje tečnosti, lekova i hrane. Fiksira se flasterom kako se nebi pomerila ili izvukla.

Uvod u anesteziju počinje kada anesteziolog ili anestetičar kroz plasiranu braunilu ubrizga lek. Veoma brzo ćete osetiti pospanost i utonuti u san. Posle uvoda u anesteziju dobićete:

• anestetik (kroz venu ili preko maske kao gas) koji će Vas držati u stanju sna tokom trajanja operacije
• Lekove protiv bolova, tako da ne osećate bol
• Lekove koji će Vam opustiti mišiće kako bi mogla da bude urađena hirurška intervencija.
• Antibiotik, lekovi protiv mučnine/povraćanja i drugi potrebni lekovi

U toku operacije će vam kroz grlo u dušnik biti uvedena cev za disanje. Mašina će disati umesto Vas.

Stanje u kome se nalazite u toku operacije potpuno kontrolisano i bezbedno. Anesteziolog i anestetičar će kontinuirano meriti i pratiti sve potrebne parametre kako bi lekovi bili dozirani prema Vašim potrebama i kako bi Vaše stanje tokom trajanja anestezije bilo optimalno.

U toku operacije, neminovno dođe do gubitka odrađene količine krvi. Krvarenje u toku minimalno invazivne hirurgije je značajno manje nego u toku otvorene; u najvećem broju slučajeve je praktično zanemarljivo i ne zahteva transfuziju krvi.  Vaš anesteziolog će taj mali gubitak kompenzovati rastvorima koje će Vam dati u venu. U koliko je gubitak nešto veći ili je pak Vaša krvna slika na početku operacije loša, Vaš anesteziolog može doneti odluku da Vam da transfuziju krvi.

Vi možete biti decidirano protiv toga da primite krv, ali to morate jasno staviti do znanja anesteziologu i hirurgu pre početka operacije i morate potpisati dokument da ne želite da primite krv. To treba da naglasite u toku razgovora sa anesteziologom na preoperativnoj pripremi, kako bi nam dali vremena da razmotrimo alternativne opcije; neke od njih se moraju pripremiti unapred.  

Na kraju operacije, Vaš anesteziolog će prekinuti davanje lekova koji Vas drže u stanju sna i pustiće Vas da se lagano probudite. Daće Vam i lekove koji poništavaju dejstvo lekova koji opuštaju mišiće. Sem u slučaju velikih hirurških intervencija, vraćanje mišićne snage će Vam omogućiti da na operacionom stolu ponovo počnete samostalno da dišeta.

Potom ćete biti prebačeni u jedinicu intenzivnog lečenja. Lekari i sestre će stalno pratiti Vaše vaš pritisak, puls i procenat kiseonika u krvi i druge parametre. Dobijaćete kiseonik preko katetera koji će Vam biti postavljen blizu nosa ili na masku koja će Vam pokrivati usta i nos. To će dodatno da poveća zasićenost krvi kiseonikom.

Možda će Vam privremeno trebati urinarni kateter. To je mekano silikonsko crevo koje se plasira u bešiku kako bi omogućilo nesmetano oticanje mokraće u toku i neposredno posle operacije.

Posle operacije, neko vreme ćete provesti u jedinici intenzivnog lečenja, posle čega ćete biti prevedeni na odeljenje. Pre prelaska na odeljenje, Vaši lekari i sestre moraju biti zadovoljni oporavkom od operacije, moraju biti sigurni da Vam je stanje stabilno i da Vam više nije potrebno lečenje u jedinici intenzivnog lečenja. Prevod na hirurško odeljenje će Vam omogućiti veći konfor i brži povratak normalnim aktivnostima (šetanje, odlazak u toalet, lična higijena…).

U zavisnosti od tipa hirurške intervencije, biće Vam naglašeno kada ćete moći da uzimate tečnost i hranu na usta. Kod operacija na organima za varenje, to može biti posebno značajno. Nemojte uzimati ni hranu, ni tečnost na usta do Vam do izričito ne kaže Vaš hirurg.

Stvaranje krvnog ugruška je fiziološki/normalan fenomen koji omogućava zaustavljanje krvavljenja posle bilo koje povrede i operacije. Postoje situacije kada greškom dođe do stvaranja krvnog ugruška unutar vena; stanje se zove duboka venska tromboza (DVT). Stvaranju ugruška doprinose:

• Povrede tkiva i malih krvnih sudova koje se dešavaju u toku operacije
• Usporenje toka krvi, što se dešava dok mirujete u krevetu posle operacije i
• promene koje se dešavaju u samoj krvi, u toku i posle operacije

Stvaranje ugruška najčešće započinje u malim venama mišića potkolenice, gde je tok krvi najsporiji. U početku ne prouzrokuje pojavu subjektinih simptoma. Sa daljim napredovanjem, javlja se otok i bol u potkolenici, a procese može da se širi ushodno uz venu, zahvatajući vene natkolenice i male karlice. Deo ugruška može i da se otkine i izazove emboliju pluća, što prouzrokuje otežano disanje i bol u grudnom košu. Duboka venska tromboza je potencijalno veoma opasna komplikacija.

Povišen rizik za DVT imate u koliko

• Imate više od 60 godina
• Porodično opterećenje za DVT
• Morate duže da mirujete u krevetu posle operacije
• Imate dijabetes, srčano oboljenje ili karcinom
• Ako uzimate lekove, kao što su kontraceptivne pilule ili hormeni

Pre prijema u bolnicu:

Obavestite Vašeg hirurga ili anesteziologa (u toku preoprativne pripreme) o faktorima rizika za DVT koje imate; prestanite da pušite pre operacije i unesite dovoljnu količinu tečnosti (vode) dan pre operacije.

U toku bolničkog lečenja

Sebi možete mnogo da pomognete. Sa druge strane, to niko ne može da uradi umesto Vas. Budite što aktivniji, kako u postelji tako i van postelje. Sprovodite vežbe nogu u krevetu što češće. Sedite u krevetu kad god možete, umesto da ležite. Čim Vam bude odobreno da ustanete i šetate samostalno, to radite što češće.

Mi možemo da pomognemo tako što ćemo Vam:

• postaviti elastične čarape, koje će pomoći da se krv ne zadržava u mišićima nogu
• dati lek koji sprečava zgrušavanje krvi (niskomolekularni heparin)

Ako osetite zatezanje ili bol u potkolenicama, odmah obavestite sestru ili lekara.

Kod kuće:

• Uzimajte dovoljno tečnosti (vode)
• Krećite se što više
• Nastavite sa vežbama u krevetu, kad god ležite
• Uzimajte heparin po instrukciji koju su Vam dali hirurg i anesteziolog.

Pod rizikom ste od razvoja DVT čak tri meseca nakon učinjene hirurške intervencije. U slučaju da u tom periodu planirate duži put, posebno avionom, potražite savet lekara.

Vežbe u krevetu

Specifične vežbe će Vam poboljšati cirkulaciju i disanje. One se mogu sprovoditi u sedećem i ležećem položaju, ali su efikasnije kada sedite.

Skočni zglobovi: pokrećite stopalo gore-dole; pravite kružne pokrete stopalom.

Kolena: Iz opruženog položaja, polako savijajte prvo koleno, potom nogu u kuku tako da butina priđe telu i u tom položaju zadržite nogu dok izbrojite do tri, pa nogu opružite; to ponovite i sa drugom nogom. Obgrlite kolena rukama i stegnite, tako da osetite zatezanje mišića prednje strane butine; zadržite položaj dok izbrojite do tri i opustite.

Leđa: zategnite sedalne mišiće, zadržite dok izbrojite do tri i opustite.

Disanje: stavite šake na grudni koš; udahnite duboko, tako da osetite kako se grudni koš širi.

Ove vežbe treba da ponavljate u krevetu, sve dok ne budete u mogućnosti samostalno da ustanete iz kreveta i šetate. 

Vreme posete u bolnici propisano je pravilnikom bolnice i o tome ćete biti obavešteni na prijemnom pultu u trenutku prijema u bolnicu. Informaciju možete dobiti i od osoblja u bolnici, kao i preko bilo kog od telefona za informacije ili zakazivanje pregleda i prijema u bolnicu. Posete za vreme lečenja u jedinici intenzivnog lečenja nisu dozvoljene. U toku lečenja u jedinici intenzivnog lečenja, informaciju o Vašem stanju članovi porodice (ili prijatelj koji Vas je dopratio u bolnicu) mogu dobiti telefonom od dežurnog anesteziologa. Telefon u jedinici incezivnog lečenja je 062/430-287, a telefon dežurnog anesteziologa 062/176-2011. U koliko ste na odeljenju, informaciju o Vašem stanju, članovi porodice (ili prijatelj koji Vas je dopratio u bolnicu) mogu dobiti telefonom od dežurne sestre ili lekara na odeljenju. Telefon hirurškog odeljenja je 062/176-7991. Informaciju o Vašem stanju, članovi porodice (ili prijatelj koji Vas je dopratio u bolnicu) mogu dobiti telefonom i direktno od Vašeg hirurga. Telefon za kontakt je 064/500-4-300.